Ako si muško….

Možda mi je bila neka četrnaesta godina, kada sam dobila roditeljsku lekciju o džeparcu i trošenju novca. Izmedju ostalog ćale mi je podvukao zlatno pravilo “Za svoje piće moraš imati”.

Medjutim…

Kao veliki hedonista, uglavnom sam stacionirana po kafićima i kafanama, te stoga uočavam sve alarmantniju pojavu kojom žene, dugih nalakiranih noktiju, zavodničke gestikulacije i izgleda grčkih boginja doturaju konobarima novac na ajncer.

Čekaj. Stani. Hajmo opet.

Tebi koji si okačio tu Armani torbicu, uvukao Guess kaiš, prštiš i goriš iz audija, iz kog je nastala fotografija na kojoj si uhvaćen kako pokušavaš da zakopčaš dugme na rukavu košulje, tebi je sasvim legalno i normalno da ti žena plaća cehove i to ti ne tera krv u obraze? Ne brine te? Plašiš se ovdašnjeg fenomena sponzoruše?

E pa, dragi moj mužjaku, balkanskog porekla i dominantnosti, nijedan Armani, Versaće, niti šestocifreni broj foloversa ne može da ti nadomesti nedostatak onoga što u našem narodu znaš kako već zovu, a ja ću ga nazvati šlifa. I ti, momak, u Balkan Betu, koji drugarima prodaješ priče o nabudženoj Hondi, koju bi prodjirao kroz blok, jer znaš da se svaka loži na to, kvazisindromom lafa i džeka ne možeš ispeglati to što ti devojka, dok si na tiketu, kupuje Marlboro na kiosku.

Ne, zavaravajte se ako mislite da su one glupe, pa ih koristite. One vas samo vole. Vas, priznate i korektne džeparoše ženskog ugleda, a na kraju krajeva i novčanika.

Znaš, moraš zapamtiti bitnu stvar, kao ja onu ćaletovu : “Bila pored tebe princeza, konobarica, kuvarica ili ona koja prosi na ulici, ona je žena, a ti bi morao biti muškarac. Onaj koji plaća i svoje i njeno. Ili bar ne dozvoljava da mu bude plaćeno.”

Snežana Čenad